Zanimljivo je da homeopatija kao sistem lečenja u svetu postoji više od dva veka, a u javnosti se i dan danas lome koplja oko toga da li homeopatija “leči placebom”…
Homeopatija je prirodna, energetska terapija koja sasvim sigurno pripada budućnosti. Ona je koliko nauka toliko i umetnost lečenja i počiva na prirodnim zakonima, a koristi princip
“SLIČNO SE SLIČNIM LEČI” ILI “KLIN SE KLINOM IZBIJA” , narodski rečeno. Njeni preparati su energetske prirode, što znači da u njima nema materijalne supstance, pa tako nema ni štetnih efekata ni nus pojava. Delovanje homeopatskog preparata objašnjava kvantna fizika i nova saznanja o pamćenju vode. Preparat ne dospeva u probavni trakt ili krv već preko nervnih završetaka u ustima podstiče životnu energiju (vitalnu silu) na samoisceljenje.
Šta je placebo?
Svi znamo šta se misli pod terminom placeba: “lečenje” autosugestijom, namerom, verovanjem, uverenjem. Placebo, kao takav je prepoznat u raznim terapijama i vrlo je delotvoran u lečenju i u zapadnoj medicini. Svaki lekar zna da ako se koristi placebom, što znači da posveti dovoljno pažnje svom pacijentu i ako mu sugeriše da će sve izaći na dobro, da se ne boji, da će mu prepisana terapija sigurno pomoć, rezultati takvog lečenja su uglavnom mnogo uspešniji nego ako se lekar ne potrudi da svojom empatijom i pozitivnom namerom podstakne pacijenta. Strahovi su naši najveći neprijatelji, a naše misli i emocije su snažna energija koji nam mogu odmoći ili pomoći u ozdravljenju, zavisno od toga kako ih koristimo i kako nam se naši terapeuti i lekari obraćaju.
Mnogo je površnosti i bezosećajnosti danas prisutno u pristupu obolelom čoveku. Osim toga, mnogi lekari i terapeuti previše veruju u statistiku, dijagnozu, negativni ishod i u agresivnu terapiju. Takođe, jedna od prepreka ozdravljenju je i isključivost i dominacija jedne terapije nad drugom.
Era integrativne medicine sigurno će uskoro preuzeti primat u vremenima koja dolaze… Zbog svega toga, ako nam je kao terapeutima, lekarima, isceljiteljima najvažnije čovekovo zdravlje, onda ćemo sve ovo uzeti u obzir i čoveka tretirati na nežan, empatičan način. Tu bi mogli da se poslužimo i placebom u tom smislu da ohrabrimo klijenta da i sam veruje u pozitivan tok izlečenja i da sam svesno tome i doprinese. Homeopatija koristi pozitivne efekte placeba upravo u tim aspektima što sluša svog klijenta, posvećuje mu pažnju i ohrabruje ga da će tok ozdravljenja krenuti u dobrom pravcu ukoliko poveruje da je moć isceljenja u njemu samom i da se ne odriče te moći i odgovornosti za svoje zdravlje. Osim toga, homeopata će svom kljientu preporučiti da promeni svoje štetne životne navike, da se oslobodi negativnih emocija i da menja negativne životne stavove. Ipak, samo dobra namera, saveti i slušanje čoveka, neće dati trajne rezultate bez homeopatskog preparata. Nismo svi isti pa ćemo za slične simptome, istu dijagnozu, u homeopatiji dobiti različite homeopatske preparate (individualan pristup).
Naša vitalna sila koja nas stalno održava u životu je neverovatno inteligentna, treba s njom sarađivati i dati joj poverenje i prirodni podsticaj u vidu homeopatskih preparata, da ona sama počne da dovodi organizam u ravnotežu (homeostaza). To su oblici svesti na koja apsolutno ne možemo delovati svojom pričom, sugestijom i uveravanjem, a tu se homeopatija pokazala kao najuspešnija. Znači, nije potrebno verovati u homeopatiju da bi ona imala rezultate. Dovoljno je dati dobro odabrani preparat bebi da bi se snizila temperatura ili životinji zaustavio proliv ili videti da biljka koja je počela da se suši i propada, da se podiže i oporavlja itd.
Svakako da placebom ne možemo otkloniti glavobolju, ešerihiju, helikobakteriju i sl. Upravo kod tih upornih stanja s kojima se klasična medicina mnogo muči, homeopatija zna da ima neverovatne rezultate! U homeopatskoj praksi je dobro poznato koliko klijenata se oslobađa ponavljajućih cistitisa, helikobakterije, smanjenja i nestajanja cista i benignih tumora itd. Što znači, da i odrastao, svestan čovek koji sumnja ili ne veruje u homeopatiju ipak može imati koristi od takvog lečenja. Pravilo odabrani homeopatski lek deluje u svakom slučaju. Naravno, ne kod svakog klijenta i ne sa istim uspehom, isceljenje ovisi o mnogo faktora, a homeopatija poštuje pre svega princip individualizma. Tako da po homeopatiji nema neizlečivih bolesti, ali na žalost, ima neizlečivih ljudi. Osim toga, u svetu postoje ozbiljne studije koje pokazuju kolika je uspešnost lečenja homeopatijom, a kolika drugim terapijama pri tretiranju raznih bolesti i epidemija u različitim razdobljima života na planeti u poslednja 2 veka. Sve te studije jasno pokazuju koliko je homeopatija uspešnija u odnosu na zapadnu medicinu, ali verovatno zbog neisplativosti i neprofitabilnosti homeopatskih preparata, farmakološka industrija nije zainteresovana za homeopatiju, pa je ona i dan danas nepravedno tretirana i gurnuta u stranu, a i najčešće optuživana kao lečenje placebom.
Ono što možda nekada zbunjuje u lečenju homeopatijom jeste način na koji pratimo tok celog procesa izlečenja. Potpuno različito od klasične medicine, klasična homeopatija simptome vidi kao “prijatelje” i prati Heringov zakon ozdravljenja. Homeopatija ne tretira bolest ili oboleli organ nego traži uzrok neravnoteži u celom organizmu, pa tako leči celog čoveka (holizam).
Homeopatija je nadasve nežna i humana medicina koja uvodi čoveka ne samo u zdravlje na svim nivoima nego i podiže njegovu svest, vraća ga samom sebi, a time otvara i više prostora za radost i kreativniji pristup životu.
Marina Mlinarić – objavljeno u časopisu “Živeti zdravije”