Svaka porodica ima svoj prtljag i teret. Ima svoju neiskazanu istinu i neku tajnu. Možda su se baka i deka ogrešili o nekog svog rođaka ili komšiju, možda su nam roditelji prećutali ili sakrili neke svoje grehe, prevare oko nasledstva, nelegalno sticanje, možda su oni bili seksualne žrtve svojih rođaka i bliskih ljudi ili ih je neko zlostavljao fizički i psihički ili su to oni radili drugima ili vama…Mnogo toga može da bude.
U ovih 15 godina rada sa ljudima, čula sam mnogo teških priča i strašnih tajni: od toga da se desilo ubistvo, tuče i svađe roditelja, do incesta, zlostavljanje među braćom i sestrama i još mnogo toga.
Šta to znači kada porodica svesno ili podsvesno čuva takvu tajnu i krivac nikada ne izađe na videlo i odgovara? Velika je”lojalnost” u porodicama, a same žrtve često zbog sramote, krivice i straha ne prijavljuju svoje najbliže za nasilje.
Čudno je to, porodica bi trebalo da bude svim njenim članovima oaza sigurnosti, ljubavi, utehe i podrške, ali na žalost nije uvek tako, odnosno reklo bi se da u većini porodica nije tako. Uvek je bar jedan član porodice zakinut, žrtveno jagnje i onaj koji nosi ceo teret neke teške porodične postavke, a bar jedan član je zlostavljač i onaj koji pravi probleme.
Zna se da porodice koje imaju alkoholičara ili više njih u kući najviše stradaju deca. Tu se lomi detetova ličnost, sloboda, samopouzdanje i poverenje u život i takvo dete stiče uverenje da ne zaslužuje da živi i ono samo ostaje da pati od nedostatka samopoštovanja, može da bude prepuno strahova, osećaja nemoći ili potisnutog besa.
O incestu da i ne govorimo. Strašne posledice po dete ostavlja ovaj čin. Skoro često i nepopravljive. Mnogo je pedofila među nama, najčešće otac ili stariji brat, deda, stric, ujak, učitelj ili komšija, neko iz najbliže okoline spopadaju devojčice, dečake, čak i bebe.
Ili seksualno uznemiravaju, zavode i iživljavaju se ili baš otvoreno siluju.
Najteži oblik posle ubistva sigurno jeste upravo seksualno i fizičko zlostavljanje nemoćne dece.
Uz to obavezno ide i psihička tortura, pretnja da to mora da bude “njihova tajna”!
Žene, bake, majke, bar na Balkanu, često ne mogu da se suprotstave takvom mučitelju i na taj način ne štite ni sebe ni svoju decu.
One su naučene u svojim porodicama da su manje vredne, ovisne o muškarcu i da ne smeju da otkriju istinu zbog sramote, materijalne egzistencije i straha od tlačitelja.
Isto tako, roditelji koji su zaokupljeni sobom, svojim karijerama i onim što je njima bitno, zapuštaju decu. Ostavljaju same mlađu decu sa starijom, puštaju da brat i sestra u pubertetu spavaju u istom krevetu ili sobi i ne vode računa šta sve može da se desi.
U mojoj praksi dovode mi decu koja mokre u krevet, mucaju, imaju strahove, nemaju apetit, teško se snalaze sa vršnjacima, imaju problem sa besom ili koncentracijom… Iza takvih poremećaja ponašanja često stoji zapušteno i prestravljeno dete. I dete koje je zlostavljač, kao i zlostavljano dete su oštećeni i osećaju se nevoljeno prvenstveno od strane roditelja.
I zato je najvažnije da svako od nas raskrinka svoju porodičnu tajnu, tako će osloboditi sebe, time počinje proces isceljivanja i tu tešku energiju ne prenosimo dalje na našu decu.
Budite smeli i hrabri, volite sebe i baš zato izbacite iz sebe sve te toksične emocije i sećanja na te traume da bi vaš život dobio jedan novi smisao i radost. Dok ne oprostimo, nastavljamo da mučimo sami sebe, a time i svoju decu i okolinu…